Već dugo planiram da napišem ovaj post, ali ga sve odlažem. Odlično znam šta želim da kažem, samo sam razmišljala o formi teksta… Odmah da kažem nešto što će važiti za ovaj, ali i sve naredne postove: kako smo na netu, a i nismo neprijatelji, ton obraćanja je per tu. Pa, da počnem:
Dakle, vlasnik si kafića i radiš sam objave na mrežama ili si freelancer koji radi objave na mrežama za neki kafić. Kad ti neko pogleda feed – vidi lepe slike. Bude lajkova, nekad ih je i više kad platiš FBu… Međutim, virala – nema. Inače je jako teško ‘ubosti’ viralni post – za kafiće gotovo nemoguće, zar ne?
Da li je baš tako?
Naravno da nije. Međutim, o tebi niko neće da priča, niko neće dalje da deli tvoj post, a nastaviće da te lajkuju samo familija, dobri drugari i po koji stalni gost. Zašto?
ZATO ŠTO IMAŠ IDENTIČAN NASTUP NA MREŽAMA KAO I SVI KAFIĆI U SRBIJI!
Nekad mislim da kafići prepisuju jedni od drugih. Npr. kafić iz Kragujevca prepiše copy od kafića iz Beograda i lupi neku svoju sliku, dalje kafić iz Požege prepiše od ovog iz Kragujevca, a kafić iz Beograda je prilagodio copy nekog kafića iz Njujorka srpskim uslovima…
Da ne bih delila konkretne primere postova koji mi se vrte po lajni, jer nije korektno, a i nije mi cilj da upirem prstom, već da vam pomognem da budete bolji i inovativniji – daću primere copy-ja uz fotke koje sam skinula sa besplatnog servisa Pexels. Pa, da krenemo:
WHAT IS WRONG WITH THESE PICS!? Ukratko – sve.
Žao mi je ako ste se pronašli u ovim postovima, ali ovde ste da biste napravili korak napred.
U redu je predstaviti ljudima šta sve nudite, ali nije ok da ih mamkate u lokale ‘bojenjem sivih ponedeljaka/utoraka/sreda…’, ‘heeeelooouuuu ponedeljcima’, ‘opuštanjem na kraj radnog dana’… Da se razumemo nešto:
ponedeljak može da voli samo onaj ko je u nedelju uveče osvojio sedmicu na LOTO-u!
Malobrojni su oni koji se zaista raduju odlasku na posao. Možemo ih podvesti pod statističku grešku. Zato izbegnite taj lažni optimizam ponedeljkom, već se identifikujte sa ljudima koji dolaze kod vas. Identifikujte se i sa ljudima koji rade kod vas – da li oni ponedeljkom ujutru imaju iskreni kez od uva do uva ili se smeškaju isključivo profesionalno!?
Pravilo 1 – identifikujte se sa vašim gostima!
Ako nudite i kolače, pored kafe i ostalih pića, u svojim objektima, potrudite se bar da ne budu od istog proizvođača od kojeg dobavlja većina kafića. U Kragujevcu postoji jedan paradoks: većina kafića nudi kolače jedne te iste firme. Cene se razlikuju u rasponu do 80,00 rsd. Sad mi objasnite, ako mi se jede baš neki kolač tog proizvođača, zašto da odem u kafić u kome je taj kolač najskuplji? Šta je moj motiv? I da li mi je uopšte bitno gde ću da sednem, jer svi nude najbolju kafu, prijatan ambijent, ljubazno osoblje i iste kolače, a razlike u cenama i nisu neke? A kako se po mrežama predstavljaju kolači iz ponude? Uglavnom ovako:
Najgore što sebi možete da uradite je da ispred gosta ne stavite identičan kolač sa slike. Dešava se da je na slici jedno, a u tanjiru nešto što oblikom podseća samo na naručeno. Sa kolačima koje kupujete od proizvođača obično nema ovih problema, ali nemali broj puta mi se desilo da mi donesu kolač i kad pitam šta je to, da mi kažu da je to taj kolač, samo malo drugačiji. I ne samo kolač, već i kafu, smoothie, limunadu, toplu čokoladu… Skoro sam sa decom bila u jednom kafiću gde i u karti pića, ali i na mrežama promovišu toplu čokoladu sa 2-3 marshmallow-a u njoj. Prvo: nisu dobili šolju u kojoj je odrađena kampanja za toplu čokoladu, a od marshmallow-a ni traga, ni glasa. Da li bi trebalo sad da vam objašnjavam koliko su se klinci razočarali? Da li vam je jasno da ne da ja neću da ih vodim tamo više, već oni ne žele da idu. Logika osmogodišnjaka je jasna:
– Mama, nije isto kao na slici i ja neću više tamo da idem.
Pravilo 2 – šta je na slici, neka bude ispred gosta!
Idemo dalje:
Šta je to konkretno što će da mene i druge privuče da se baš tebi stalno vraćamo?
Pored kolača koje kupuješ od proizvođača, zašto ne ubaciš u ponudu i svoje domaće kolače!? Ako ne možeš lično ti da praviš, ima toliko cura koje prave privatno, u svojoj kući to rade, pa ti npr. jedan dan bude kolač dana domaća krofna, pa izbaciš post sličan ovom:
Kada ljudi znaju da svaki dan kod tebe mogu da dobiju domaći kolač, koji neće uvek da bude savršen (savršenstvo i ne čini domaće kolače, već njihov ukus!) – eto ti novih stalnih gostiju. I neće uvek naručiti domaći kolač. Nekad će pojesti i taj fancy koji naručuješ od proizvođača, nekad neće uopšte pojesti kolač; ali će ceniti tvoj trud da im ponudiš nešto više od drugih.
Da li je to sve? Nije. Ljudi ne vole kad ih situacije teraju da se pretvaraju, ne vole da se osećaju inferiorno i manje vredno. A npr. ovaj post će da učini da se osete tako:
Kao i ljudi koji se raduju ponedeljku, tako su i ljudi koji čitaju – statistička greška. Razloga je mnogo: nedostatak vremena, nemanje navike, ne vole… Kada im izbacite ovakav ili sličan post, kad ga vide – prevrnuće očima, a moguće je da će podsvesno i izbegavati vaše lokale. Prosto, tamo se ne okuplja ekipa slična njima. Osim ako vam baš nisu ciljna grupa knjiški moljci (kojoj i ja pripadam) – ovakve postove zaobiđite. Danas su ljudi zaokupljeni najviše video sadržajem. Jeste li videli nekog milenijalca kako ne visi na YT-u? Takođe, mnogi ljudi više ne čitaju papirno izdanje novina, već koriste aplikacije medija na mobilnim uređajima. Ima i onih koji čitaju knjige u elektronskom obliku (kad već pomenuh knjige – mnogo je jednostavnije vući brdo knjiga u telefonu, no jednu koju ne možeš da uglaviš u torbu)… Šta hoću da kažem?
Ponudite ljudima dobar net!
Možda i sad imate odličan net u lokalu, al’ za to niko ne zna. Pored neta, što više utičnica. Pored utičnica, nabavite i punjače za uređaje. Možete da odete i korak dalje, pa da kupite i desetak tableta za potrebe firme. Lepo ih izbrendirate, pa kad dođe konobar/ica da usluži gosta, umesto što ga nutka da uzme neko dnevno papirno izdanje novine za čitanje, može da ga priupita da li želi tablet. Ovo sa tabletima je praksa koja se nekako nije primila kod nas, al’ super je fora. Danas solidni tableti ne koštaju mnogo, a kupovinu tableta ne posmatrajte kao trošak, već kao investiciju. Ljude možete da pozovete npr. ovakvim tipom posta:
Pravilo 3 – iskrena briga o gostima!
Jedino iskrena briga o gostima će dovesti nove goste i zadržati stare. Ništa drugo. Kako je ovo 21. vek, više nije dovoljno da ekipa koja radi u lokalu bude cool, potrebna je i mala doza inovativnosti: domaći kolači, dobar net, tableti, utičnice… Uz ostale kafanske fore: po neka gratis narudžba za stalne goste, bez nekog povoda i razloga – prosto, da se zna da je kafić svestan da je gost stalan i da to ceni; neki dnevni meni ili happy hour… Možda čak i neki ćošak sa dečijim stolom i stolicama, sa bojankama i bojicama – kids friendly deo – da roditelji odmore kad svrate s klincima na kafu…
Prirodno je da ćete imati i postove sa šoljicama kafe, sokova, kolača, ambijenta, ali ne sumnjam da ćete to ubuduće raditi malo originalnije. Sa postovima (i uslugama koje nudiš) je jednostavno:
samo se stavi na mesto gosta i zamsili šta bi želeo od jednog kafića.
I još nešto:
NIKADA, ALI NIKADA NA KRAJU POSTA NE OSTAVLJAJ KONTAKT PODATKE!
Umeju ljudi da kliknu na link ka tvojoj stranici i da vide i adresu i broj telefona i mapu i da kliknu na link ka ig-u i… a, bogami, da ostave i ocenu i review…